Vikend impresija

Za doživljaje na putovanjima potrebne su priče. Neko voli velike naracije, istorijske podatke, godine koje se povezuju sa uzrocima istorijskih dešavanja, značajne građevine i priče o vladarima. Ja lično volim one druge, male priče o svakodnevnim dešavanjima, običnim ljudima i njihovim životima. Volim i izmišljenje priče, legende, predanja i mitove. One koje se prenose i ne zna se više ni ko ih je izmislio, ali su tu i svaka generacija ih zna.

Ako pripadate prvoj grupi, volećete Segedin. To je grad sa zanimljivom istorijom, sa puno impozantnih građevina sačuvanih iz doba Austrougarske monarhije. Od ulaska Mađarske u Evropsku Uniju značajna sredstva su uložena u očuvanje i obnovu nasleđa. Iz tog razloga su mađarski gradovi planski obnavljani i sređeni tako da kad danas odete tamo imate utisak da ste u sredini u kojoj se vodi računa o funkcionalnom i estetskom uređenju prostora. Pored toga, u Segedinu su uvedeni i različiti gradski sadržaji, za stanovnike i posetioce, tako da u njemu možete provesti jedan lep sadržajan dan. Muzej Pick salame i segedinske paprike sadrži interesantan prikaz istorijata proizvodnje ovog poznatog segedinskog delikatesa, sa lutkama u prirodnoj veličini koje predstavljaju radnike u proizvodnji. Na kraju obilaska možete degustirati čuvenu salamu i uveriti se u njen kvalitet i razlog zašto su je još sredinom prošlog veka izvozili čak i u London.

Posle obilaska muzeja možete šetati centrom grada, gde ćete uvek naići na neko otkriće – ćoškove sa zanimljivim detaljima, male prodavnice sa mađarskim vinima ili kurtoš-kolač u izradi. Od skora, šetnju Segedinom možete, pored sopstvenih nogu, sprovesti i na segveju, stojećem vozilu na točkovima koje je veoma zabavno voziti. Mesto u Segedinu gde posle segvej vožnje možete fino jesti je Restoran kod starog mosta (Vendéglő a Régi Hídhoz), preporučujem segedinsku riblju čorbu napravljenu od ribe iz Tise.

Ako ste kao ja ljubitelj malih priča iz svakodnevnog života, volećete i gradić Mako (Makó), koji je udaljen 35 kilometara od Segedina, u oblasti Čongrad. Poznat je po proizvodnji crnog i belog luka, za koji kažu da je ovde najboljeg kvaliteta u celoj Mađarskoj. Ovaj gradić je za vreme Mađarskog kraljevstva bio administrativno sedište okruga Čonad (Csanád), tako da, iako je poznat po poljoprivredi, otkriva nam tragove nekadašnje prestonice.  Mako neguje priče svojih poznatih ljudi, u njemu su rođeni Jožef Golomb (József Galamb), tvorac čuvenog Fordovog T-modela s početka dvadesetog veka, i Jozef Pulicer (Joseph Pulitzer), čuveni američki novinarski izdavač, danas poznat po Pulicerovoj nagradi za novinarstvo, fotografiju, književnost, istoriju, poeziju, muziku i dramu, a koja je ustanovljena na američkom Kolumbija univerzitetu na inicijativu ovog čoveka rođenog u Mađarskoj.

U mestu Mako sam prvi put videla kako su priče o značajnim ličnostima poslužile kao inspracija za stvaranje doživljaja o gradu. Tragovi Golomba i Pulicera nalaze se u gradskom muzeju, a era njihovog života obeležena je u hotelu Glorius koji je napravljen u zgradi nekadašnje banke i nosi tragove raskošnog perioda u kojem su živela dva pomenuta poznata stanovnika iz Makoa. Fasada banke je ostala ista, a unutrašnjost odiše nekom dekadencijom tako da se stvarno osetite kao da će iza ćoška da se pojavi Veliki Getsbi i nalije vam šampanjac u kristalnu čašu. Ono što ovom hotelu daje poseban šarm je povezanost sa lokalnim ljudima i kontekstom tako da ćete na zidovima videti fotografije običnih ljudi grada, koji pecaju, kupaju se u reci Moriš ili samo poziraju aparatima starih fotografa. Bezličnost hotelskog smeštaja ovde je potpuno izbegnuta uvođenjem ličnih priča koje vam u svakom momentu govore gde ste – u oblasti Čongrad, kraj reke Moriš u gradiću Mako – mestu svetskih velikana, ali i svakodnevnih, običnih ljudi.

Veza sa kontekstom se vidi i u spa centru Hođmatikum (Hagyamatikum), čuvenom delu mađarskog arhitekte Makovec Imrea (Imre Makovecz), čiji je to ujedno i poslednji arhitektonski projekat. U svetu arhitekture ovaj arhitekta je kritikovan za tesnu saradnju sa vlašću i izvršenje njihovih političkih zamisli. No, ako izuzmemo ove rasprave, ne može se osporiti maštovito izveden objekat spa centra koji je u obliku crnog luka i sve je u unutrašnjosti isprojektovano tako da ima organske oblike vezane za luk – lišće, opne i slojeve. Svetlost divno pada kroz neobično izrezane prozore i osvetljava bazene sa toplom vodom. Neveni i meni je bio užitak da ustanemo rano i uživamo u blagom jutarnjem svetlu i termalnoj vodi. Ako ste ljubitelj spa ugođaja u lepom ambijentu, ovo je pravo mesto za vas.

Obilazak mesta Mako možete nastaviti biciklima, koji se mogu iznajmiti u hotelu Glorius, a za ručak preporučujem supu od luka sa slaninicom koja je servirana u lepinji, u restoranu Rocco. Voda, istorija, vožnja biciklima – meni sasvim dovoljno za osveženje i odmor posle radne nedelje.

Ovo putovanje je realizovano u saradnji sa portalom bookiraj.com a pod pokroviteljstvom Tisacoop kompanije i Turističke organizacije Mađarske.

Foto: Nevena Zelunka Cvijetić (Hleb i Lale)