Veliki ljudi jednog grada

Kecelje

U sred ovog leta pojavilo se jedno mesto stvoreno od volje, energije i vere u dobru ideju. Na njemu je otkriveno mnogo toga što Novi Sad ima, a bezrazložno krije. Tu su se okupili stvaraoci, veseljaci, radoznalci, vrednice i gurmani po opredeljenju. Svi oni negde nešto rade – šiju torbe i cipele od najfinije kože, prave peratonice i narukvice koje se ne mogu naći nigde drugde osim kod njih. Šiju kecelje i torbe raznobojne. Nižu perlice, dube tikve da od njih prave lampe, tope sapune i dodaju im lekovite trave. Prave ulja i gaje zdrave žitarice, obrađuju zemlju i uzgajaju svoje proizvode onako kako priroda kaže. Cede sokove i prave salate kojih nema nigde, jer su samo tu nastale, od sastojaka koje je zemlja baš tada rodila.

Kolaz

Takvo mesto je bilo veselo i inspirativno i stalno sam razmišljala šta bih mogla raditi da doprinesem tom šarenilu i moru ideja. Sve je bilo vrcavo, u cveću, šarenim slikama pred očima, toplim rečima i mislima. Osetila sam se kao na gradskim pijacama evropskih gradova na kojima sam bila i super se osećala.

Volim što sam bila deo tog mesta, zajedno sa mojom Nevenom i divnim ljudima koji su secakli, ćaskali, dodavali, ljuštili, brisali, služili i bili veseli. Sada znam da ljudi koji nešto prave rukama stvaraju dobar osećaj oko sebe, oslobođeni svih predrasuda i nepotrebnih razmišljanja. Ima nečeg u tom procesu stvaranja kada birate, tražite, osmišljavate i onda se stvori nešto na šta se neko kada proba osmehne i kaže “Ovo je super!”.

Prodavacice

Mi i povrce

I radujem se sledećem susretu kada će u užurbanoj košnici ponovo sve da vri, a smeh, zveckanje posuđa i miris ceđenog voća da prekriju beton Katoličke porte u Novom Sadu. Biće to ponovo šarena mirisna livada za šetkanje, smejanje, probavanje i guštanje.

ArtEco market ima nešto što očarava, unosi istovremeno spokoj i želju za akcijom. Takva mesta i ljude volim – kada je ćaskanje konstruktivno, a delanje kreativno i kada se kao rezultat pojavi osmeh i jedno “Ovo je stvarno super!”.

Trg