U potrazi za prilogom za vreme i mesto
Na početku sam vam rekla da ste svi dobrodošli u Moja mesta. Sa radošću vas obaveštavam da mi je stigao prvi gost. To je moj najbolji prijatelj Peđa, sa kojim već dugo tragam za mestima, od kojih neka postanu naša, u koja često idemo ili o njima pričamo. Imamo sličan osećaj za odabir ambijenta, muzike, atmosfere, slični ljudi nas nadahnjuju. Peđa je mnogo toga, a najviše je iskreni prijatelj, hedonista i “čovek atmosfere”. Naslutićete samo deo njegove ličnosti kroz tekst koji je napisao.
Negde na Dunavu „sa ove strane mosta“ dolazim na dogovoreni porodični ručak. Prilaze mi roditelji sa čovekom koji mi pruža velikodušan zagrljaj i srdačno mi se obraća sa: “Evo ga naš Zemunac“. Prihvatim tu geografsku odrednicu, uz šalu na sopstveni račun i krećem sa mojima i domorocem iz Zemuna na tri ljute rakije, dva ljuta kevina pogleda i jednu ljutu papričicu koja je fino išla uz teletinu ispod sača.
