Grad, leto
Ovo leto bilo je dugo i toplo. Provela sam ga u Novom Sadu. Nisam planirala ništa, desilo se svašta. Kada pogledam unazad, čini mi se kao da sam negde putovala. A ustvari sam bila u svom gradu i doživljavala ga na malo drugačiji način.
All posts tagged Novi Sad
-
-
LOKAL – mesto na kojem zastanem
Foto: Mirko Žarković, Jelena Pajić i Miloš Čubrilo
Volim kad od prostora nastane mesto. Tu transformaciju uvek učine ljudi, dovoljno hrabri i odlučni da svoju energiju podele sa drugima. Pisala sam već o nekim takvim mestima i ne mogu da sakrijem radost što se u mom gradu pojavljuju novi ljudi koji žele da stvore nešto lepo, svoje, novo i korisno.
-
Oživljavanje
Fotografije: Miroslav Dajč i JstMnml
Ceo život živim u jednom gradu i osećam kako mi se pogledi na njega menjaju. Ranije mi je bio divan, sadržajan, čak pomalo i mističan, dok šetajući starim jezgrom – Podbarom otkrivam trščane krovove, kuće od naboja i ornamente koje je neki stari majstor pedantno radio za svog naručioca, možda baš po uzoru na peštanske ili bečke fasade. Kako su godine odmicale, u mom vidokrugu bilo je sve manje dela starih majstora, na njihovom mestu su se često pojavljivale praznine, očišćeni placevi, ili nešto skroz novo, neprepoznatljivo, estetski neuklopljeno. Počela sam sve ređe da zalazim u staro gradsko jezgro, sužavala sam rute po delovima grada koji su još mogli da me nadahnu, i pokušavala da se sačuvam od razočarenja koje donosi još jedna srušena kuća ili nestala ornamentika sa starih zabata.
-
Bilo jedno mesto…
…gde su zidove u dvorištu oslikali ljudi koje znam.
Kada sam tu sedela osećala sam se kao u svom dvorištu. Ne znam da li je to urađeno planski, da se ljudi osećaju baš kao kod svoje kuće, ali meni je bilo tako, kao da sam kod svoje kuće ili kod neke drage starije rođake koja voli da priča o životu i prošlosti. U tom dvorištu mogao si da sediš, plešeš, pričaš, pevaš, ručaš, ćaskaš, sastančiš, odmaraš, čitaš i pritom uživaš u smirenoj ušuškanoj atmosferi.
-
U potrazi za prilogom za vreme i mesto
Na početku sam vam rekla da ste svi dobrodošli u Moja mesta. Sa radošću vas obaveštavam da mi je stigao prvi gost. To je moj najbolji prijatelj Peđa, sa kojim već dugo tragam za mestima, od kojih neka postanu naša, u koja često idemo ili o njima pričamo. Imamo sličan osećaj za odabir ambijenta, muzike, atmosfere, slični ljudi nas nadahnjuju. Peđa je mnogo toga, a najviše je iskreni prijatelj, hedonista i „čovek atmosfere“. Naslutićete samo deo njegove ličnosti kroz tekst koji je napisao.
Negde na Dunavu „sa ove strane mosta“ dolazim na dogovoreni porodični ručak. Prilaze mi roditelji sa čovekom koji mi pruža velikodušan zagrljaj i srdačno mi se obraća sa: “Evo ga naš Zemunac“. Prihvatim tu geografsku odrednicu, uz šalu na sopstveni račun i krećem sa mojima i domorocem iz Zemuna na tri ljute rakije, dva ljuta kevina pogleda i jednu ljutu papričicu koja je fino išla uz teletinu ispod sača.
-
Veliki ljudi jednog grada
U sred ovog leta pojavilo se jedno mesto stvoreno od volje, energije i vere u dobru ideju. Na njemu je otkriveno mnogo toga što Novi Sad ima, a bezrazložno krije. Tu su se okupili stvaraoci, veseljaci, radoznalci, vrednice i gurmani po opredeljenju. Svi oni negde nešto rade – šiju torbe i cipele od najfinije kože, prave peratonice i narukvice koje se ne mogu naći nigde drugde osim kod njih. Šiju kecelje i torbe raznobojne. Nižu perlice, dube tikve da od njih prave lampe, tope sapune i dodaju im lekovite trave. Prave ulja i gaje zdrave žitarice, obrađuju zemlju i uzgajaju svoje proizvode onako kako priroda kaže. Cede sokove i prave salate kojih nema nigde, jer su samo tu nastale, od sastojaka koje je zemlja baš tada rodila.
