Moja mesta

On 06/10/2019 by Ivana Volic

Sličnost po osećaju – Linc
Poznato je da ljudi kada putuju uočavaju stvari koje ih podsećaju na mesto odakle dolaze. Mnogi istraživači turizma kritikuju ovu pojavu, i tvrde da zbog nje putnici ne mogu da se odvoje od svakodnevice i suštinski dožive nove prostore. Ne znam kako je sa vama, ali meni bilo gde da se nalazim zapadne za oko neki kutak i podseti me na Novi Sad. Dovoljni su nekada samo miris i atmosfera ulice, koji me smeste u neku od ulica mog grada i prenesu sećanja na vreme provedeno u njima (tako me je Duvanska ulica (Dohány utca) u Pečuju vraćala u sećanje na ulicu Vuka Karadžića u Novom Sadu). Isto tako, često me neka osoba na putu podseti na osobu iz Novog Sada koju poznajem, pa me je tako singapurski brka podsetio na čika-Mitu sa Novog Naselja, samo zbog načina na koji sedi i pomera se dok igra šah.

Read More
Sharing options
Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
Click to share on Google+ (Opens in new window)
Click to email this to a friend (Opens in new window)
Click to share on Facebook (Opens in new window)
On 27/06/2019 by Ivana Volic

Malteški kontrasti
O Malti nisam znala mnogo, jedina asocijacija na ovo ostrvo mi je bila Valeta, svetsko kulturno nasleđe i grad koji izgleda kao isklesan u steni. Valeta zaista i jeste takva, sva u žutom krečnjaku, stamena, opasana zidinama, kako kažu najutvrđenija tvrđava Evrope. S druge strane, ona je i grad pun svakodnevnog, običnog života lokalaca koji se prepliće sa životima turista. Grad Valeta deluje kao skrivena oaza, sačuvana od dinamike koja odlikuje ostatak Malte. Tu možete naći uspavane kutke, terase sa kojih se čuju glasovi stanara, prazne klupe, bedeme koji nisu načičkani turistima ili park gde slobodno možete sesti na travu (ako nađete neku senku), jer ne zaboravite da je Malta ostrvo bez mnogo rastinja i zelenila. Stena, pesak i kaktusi, to je otprilike slika ostrvskog pejzaža.

Read More
Sharing options
Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
Click to share on Google+ (Opens in new window)
Click to email this to a friend (Opens in new window)
Click to share on Facebook (Opens in new window)
On 23/10/2017 by Ivana Volic

Letnja druženja uz čalabrc
Letu je kraj. Pravom i ovom kasnijem, miholjskom. Sunce koje smo do sada akumulirali treba da nas greje još najmanje pet meseci, do proleća. Ovo leto mi je ostalo u lepom sećanju, posebno druženja sa gostima koje sam vodila u šetnju Moji ukusi. Šetnje su pale baš u najtoplije letnje dane. U vreme ručka, kada smo se nalazili, skoro nigde nije bilo hladovine, tako da smo skoro jurili ulicama da stignemo do mesta gde nas čekaju oaze sa hranom za degustaciju.

Read More
Sharing options
Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
Click to share on Google+ (Opens in new window)
Click to email this to a friend (Opens in new window)
Click to share on Facebook (Opens in new window)
On 16/02/2017 by Ivana Volic

Selo od vode i tradicije
Bački Monoštor sam zavolela na prvi pogled. To je selo na severu Bačke, okruženo Dunavom, njegovim rukavcima i barama, i Velikim bačkim kanalom. Smešteno je u samom srcu Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje. Prvi put kad sam bila ovde osećala sam se kao da sam ušla u neki drugi svet, gde vladaju pravila zasnovana na ritmu prirode i poštovanju tradicije. To mi je izgledalo kao suprotnost života u gradu, gde se zbog velike gustine ljudi, zgrada i dešavanja često osećam ubrzano. Uprkos tome što se trudim da usporim tempo, to nekada ne zavisi od mene jer postoje neki zadaci i obaveze koje me čekaju.

Read More
Sharing options
Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
Click to share on Google+ (Opens in new window)
Click to email this to a friend (Opens in new window)
Click to share on Facebook (Opens in new window)
On 31/08/2016 by Ivana Volic

Druženje sa ukusima
Vreme je za lepe stvari. Za upoznavanje, druženje, hranu i otkrivanje novih mesta. Za susret kultura i razgovore o sličnostima i razlikama. Za ukuse nekima bliske, nekima potpuno nove i egzotične. Ukusi Novog Sada je moj novi projekat, tačnije gastro tura koji sam osmislila u saradnji sa novosadskim ugostiteljima kod kojih često odlazim i gde znam da spremaju dobru hranu. U ponudi je pretežno vojvođanska kuhinja i pića sa ovog podneblja. Tura podrazumeva šetnju po Novom Sadu i degustaciju hrane i pića na pet različitih mesta. Održava se subotom, počinje u vreme ručka i traje između tri i četiri sata. Maksimalan broj ljudi u jednoj turi je osam, kako bismo svi imali kvalitetan doživljaj druženja i hrane.

Read More
Sharing options
Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
Click to share on Google+ (Opens in new window)
Click to email this to a friend (Opens in new window)
Click to share on Facebook (Opens in new window)
On 17/04/2016 by Ivana Volic

Vikend impresija
Za doživljaje na putovanjima potrebne su priče. Neko voli velike naracije, istorijske podatke, godine koje se povezuju sa uzrocima istorijskih dešavanja, značajne građevine i priče o vladarima. Ja lično volim one druge, male priče o svakodnevnim dešavanjima, običnim ljudima i njihovim životima. Volim i izmišljenje priče, legende, predanja i mitove. One koje se prenose i ne zna se više ni ko ih je izmislio, ali su tu i svaka generacija ih zna.

Read More
Sharing options
Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
Click to share on Google+ (Opens in new window)
Click to email this to a friend (Opens in new window)
Click to share on Facebook (Opens in new window)
On 23/03/2016 by Ivana Volic

Lisabonska (mokra) priča
Nije istina. Putovanje nikada nema kraj. Samo putnici imaju kraj. A čak i oni mogu produžiti putovanje u sećanju, u pamćenju, u pripovedanju. Kada je putnik seo na pesak plaže i rekao „Nema više šta da se vidi“, znao je da nije tako. Kraj jednog putovanja tek je početak drugog. Treba videti ono što niste prvi put videli, videti ponovo ono što ste već videli, videti u proleće ono što ste videli leti, videti noću ono što ste videli danju, biti na suncu onde gde je ranije pala kiša, videti useve kako bujaju, zreo plod, pomeren kamen, senku koja ne beše tamo prethodni put. Potrebno je vratiti se starim stopama da bismo ih ponovili, i da bismo ucrtali nove puteve pored njih. Potrebno je ponovo započeti putovanje. Uvek.

Žoze Saramago, Putovanje kroz Portugaliju

Read More
Sharing options
Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
Click to share on Google+ (Opens in new window)
Click to email this to a friend (Opens in new window)
Click to share on Facebook (Opens in new window)
On 24/01/2016 by Ivana Volic

Porto.
Na Novi Sad se krajem decembra svakodnevno spuštala magla. To je trajalo nedeljama. Svi smo bili potopljeni u mutni beličasti vazduh i osećala se neka nelagoda. Radovala sam se polasku u Portugal, zemlju koja mi je na mapi „za posetiti“ već dugo vremena. Planski smo, još u avgustu, rezervisali putovanje za zimu, kraj decembra – početak januara, kada je kod nas hladno, mokro, maglovito i zaleđeno. Sa distancom od dve nedelje nakon puta, snegom i ledom koji je prekrio Novi Sad, vidim da je ova odluka bio pun pogodak i dobar način da se preseče zima.

Read More
Sharing options
Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
Click to share on Google+ (Opens in new window)
Click to email this to a friend (Opens in new window)
Click to share on Facebook (Opens in new window)
On 18/11/2015 by Ivana Volic

Jesenje panonske vode
Sredina novembra bi trebalo da najavljuje zimu, sećam se pre par godina je vejao sneg kada sam išla kod Peđe na rođendan, stigla sam zavejana do njegovog ulaza i otresala sneg sa čizama i kaputa. Ove godine stvari stoje malo drugačije. Posle prošlogodišnje duge i hladne zime Sunce je odlučilo da nas i dalje časti svojim zracima, onim mekanim, što nas ne teraju da bežimo u hlad nego nas izvlače napolje i nežno dodiruju dok hodajući šuškamo po lišću.

Read More
Sharing options
Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
Click to share on Google+ (Opens in new window)
Click to email this to a friend (Opens in new window)
Click to share on Facebook (Opens in new window)
On 11/10/2015 by Ivana Volic

Uvek prvi put
„Baš sam loše spavala“, kaže mi Nevena kada smo se probudile u Peđinom stanu u Beogradu, na dan Gozbe, „razmišljala sam o tome da li će se gostima svideti pasta i da li smo dobro osmislile meni“. Laknulo mi je kad je to rekla, jer sam i ja imala slične misli noć uoči Gozbe. „Da li će gosti voleti mesne kuglice sa bademom i brusnicama jednako kao mi koji smo ih probali i pripremili? Nadam se da će biti dobra kombinacija sa vinom.“ – razmišljam noć pred Gozbu, kad bih već uveliko trebala da spavam. Iako uvek dugo i detaljno planiramo meni, isprobavamo sve pre nego što pravimo, uvek postoji neizvesnost u odnosu na reakcije gostiju i konačan efekat koji će nastati kada se sve složi – dekoracija i prostor, posuđe i hrana, muzika i vino.

Read More
Sharing options
Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
Click to share on Google+ (Opens in new window)
Click to email this to a friend (Opens in new window)
Click to share on Facebook (Opens in new window)

On 06/10/2019 by Ivana Volic

Sharing options

On 27/06/2019 by Ivana Volic

Sharing options

On 23/10/2017 by Ivana Volic

Sharing options

On 16/02/2017 by Ivana Volic

Sharing options

On 31/08/2016 by Ivana Volic

Sharing options

On 17/04/2016 by Ivana Volic

Sharing options

On 23/03/2016 by Ivana Volic

Sharing options

On 24/01/2016 by Ivana Volic

Sharing options

On 18/11/2015 by Ivana Volic

Sharing options

On 11/10/2015 by Ivana Volic

Sharing options