Selo od vode i tradicije
Bački Monoštor sam zavolela na prvi pogled. To je selo na severu Bačke, okruženo Dunavom, njegovim rukavcima i barama, i Velikim bačkim kanalom. Smešteno je u samom srcu Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje. Prvi put kad sam bila ovde osećala sam se kao da sam ušla u neki drugi svet, gde vladaju pravila zasnovana na ritmu prirode i poštovanju tradicije. To mi je izgledalo kao suprotnost života u gradu, gde se zbog velike gustine ljudi, zgrada i dešavanja često osećam ubrzano. Uprkos tome što se trudim da usporim tempo, to nekada ne zavisi od mene jer postoje neki zadaci i obaveze koje me čekaju.
Uvek su me fascinirala sela okružena vodom, a u Monoštoru je ima u izobilju. Začas se možete izgubiti u zelenilu oko Kanala i osetiti tišinu prirode, pucketanje drveća i krik ptica. Lokalci imaju svoja mesta duž Kanala i Dunava, tu se osame i uživaju, komuniciraju sa prirodom i uče njena pravila. Ako volite ptice znajte da je ovde staništa orla belorepana, retke i ugrožene vrste ptica. Kažu meštani da se u toku rane jeseni može čuti njegov krik dok šetate ili plovite po Specijalnom rezervatu.
U Monoštoru žive Šokci, starosedelački narod koji je još u sedmom veku naselio prostore Panonije. Kako kaže predanje, Šokci su po prirodi veseo narod koji posebnu pažnju posvećuje svojim tradicijama, što se vidi i po broju njihovih aktivnih folklornih društava. Pored kulture, Šokci imaju poseban odnos i prema prirodi, ona je njihova prva kuća i tako se prema njoj odnose. Uzimaju koliko im treba, a vraćaju uvek više nego što traži.
Monoštorski ljudi su posebna priča. Beskrajno su srdačni, vredni i uporni. Posebno mi se dopada njihov odnos prema tradiciji – ne beže od nje, nego je provlače kroz svoj svakodnevni život i ponosni su na ono šta su im preci ostavili. Naša domaćica Eržika je Monoštorka koja je imala viziju da svoju porodičnu kuću sačuva od mogućeg rušenja i ponudi je posetiocima da je obiđu i uživaju u njenom ambijentu. Sačuvala je porodični nameštaj i pokućstvo i opremila kuću da izgleda onako kao kada je ona u njoj rasla. Takav je i osećaj dok vam Eržika pokazuje svoje porodično nasleđe – topao, porodičan i blizak.
Treba da znate i da vreme u Monoštoru duže traje. Sviđa mi se kada negde odem i kada se prebacim na spori ritam mesta, a to mi posebno prija nakon dinamičnog gradskog tempa života. Ako i vi volite vodu, ptice, usporeni tempo, šarene boje, blage ljude, ukusnu hranu i domaći ambijent, idite u Monoštor i dozvolite sebi da osetite da jedan dan zaista može da traje i duže od 24 časa.
Više informacija o sadržajima u Bačkom monoštoru možete naći na sledećim sajtovima: www.backimonostor.rs, www.skituljko.webs.com, na FB stranici Udruženje građana Podunav, ili možete pisati na mejl [email protected].
Foto: Nevena Zelunka Cvijetić
