Nova stara mesta
Da bi se stvorilo mesto potrebni su ljudi. Bez njih, mesto je samo prazan prostor. Ljudi daju mestu smisao preko svoje ideje, truda i posvećenosti.
U proteklih par meseci desila su mi se dva mesta. Čim sam ušla osetila sam da u njima postoji smisao, da su tu u okruženju, u pozadini, neki ljudi koji su uložili puno od sebe da ih ožive. Oba ova mesta su u Pešti i svako ima svoju priču.
Művelődési Szint (MÜSZI) je kulturni prostor koji se nalazi na trećem spratu nekadašnje socijalističke robne kuće Skala, koja je bila poznato i prestižno mesto za sve Budimpeštance, a i šire. Za Mađare Skala je bila pojam, nešto kao što je kod nas bio Progres, Novitet, Bazar, Nork, Robne kuće Beograd, Kluz i slično. Jedina je razlika to što je kod nas u Jugoslaviji takvih mesta bilo mnogo više, a u Mađarskoj u to vreme nije baš bilo izbora. Skala je bila mesto gde se od tog malog izbora ipak nešto moglo izabrati. Otvaranjem Mađarske ka Evropi zatvorile su se i stare robne kuće, jer ponuda tih starih peštanskih dama nije više mogla da se poredi sa novim modernim mladim devojkama – tržnim centrima na periferiji. Međutim, solidno izgrađene i uklopljene u gradsko okruženje, ove gospođe su poslužile novoj svrsi, među kojima je i svrha alternativnog kulturnog centra MÜSZI.
MÜSZI je mesto koje mi se svidelo na prvi pogled, u centralnom delu je kafe gde se opušteno sedi i ćaska, a okolo su multifunkcionalne sale za različite aktivnosti – izložbe, break dance, tribine, ples i ostalo. Tu se nalazi i prodavnica garderobe i studiji različitih umetnika i stvaralaca. Šta ćeš više za ispunjen dan (i noć).
Drugo mesto je kafe i restoran Bägel, tako dobro i opušteno mesto, opet i za dan, i za veče. Posle dugog šetanja, smeštanje u udobne fotelje i razgledanje ovog eklektičnog enterijera uz najbolje kuvano vino ikada i neki super elektro mjuz bilo je pun pogodak za kraj dana.
Ljudi opušteni čavrljaju, a mene je zanimalo gde su ti bejgli i da li uopšte postoje. I saznala sam da postoje, i da je to jedino mesto u Pešti gde ih prave i služe u raznim kombinacijama, uglavnom sa namirnicama sa lokalne pijace. Kako je već bilo veče, ja sam prošla u stilu “ni bejgl jela ni bejgl mirisala”, ali verujem da preko dana sve zaista miriši na sveže bejgle, napravljene po posebnoj poljsko-jevrejskoj recepturi (tako su mi rekli).
