Malteški kontrasti
O Malti nisam znala mnogo, jedina asocijacija na ovo ostrvo mi je bila Valeta, svetsko kulturno nasleđe i grad koji izgleda kao isklesan u steni. Valeta zaista i jeste takva, sva u žutom krečnjaku, stamena, opasana zidinama, kako kažu najutvrđenija tvrđava Evrope. S druge strane, ona je i grad pun svakodnevnog, običnog života lokalaca koji se prepliće sa životima turista. Grad Valeta deluje kao skrivena oaza, sačuvana od dinamike koja odlikuje ostatak Malte. Tu možete naći uspavane kutke, terase sa kojih se čuju glasovi stanara, prazne klupe, bedeme koji nisu načičkani turistima ili park gde slobodno možete sesti na travu (ako nađete neku senku), jer ne zaboravite da je Malta ostrvo bez mnogo rastinja i zelenila. Stena, pesak i kaktusi, to je otprilike slika ostrvskog pejzaža.
Ambijenti slični Valeti nalaze se i u Rabatu i Mdini. Ovi stari gradovi, sa snažnom hrišćanskom tradicijom i ostacima rimskih katakombi deluju potpuno očaravajuće. Šetati ulicama ovih naselja je kao povratak u vreme koje je stalo. Doduše, u Mdini postoje vožnje kočijama koje jure sa turistima starim ulicama. Bat konjskih kopita i glasni uzvici kočijaša za trenutak poremete mir i vanvremenski doživljaj ovog mesta. Kočije su izgleda trend koji kreatori turističke ponude forsiraju u mnogim evropskim gradovima. Generalno mislim da su kočije deo prošlosti i da tamo treba i da ostanu. Konji neka žive na imanjima i uživaju u svom životu i slobodi, a turisti mogu malo i da izađu iz svoje sedelačke zone komfora i osete podlogu pod nogama.
Malta, s druge strane, ima svoj život skriven od turističkih tokova. Postoje brojni zalivi gde se nalaze montažne kućice, čak i metalni kontejneri gde lokalci dolaze leti da borave i da se kupaju. Interesantan je taj pejzaž montažnih kuća, sklepanih od starih vrata, prozora i metalnih ograda. Čak su i crkve montažne, kao stare garaže, ali sa uredno oslikanim ikonama i cvetnim motivima. Ove stvari se ne nalaze u brošurama i zato je Malta posebna jer ima tih oaza lokalne svakodnevice, gde ćete videti lokalce potopljene u vodi kako veselo ćaskaju, a posle u istom lokalu gde i oni možete popiti Cisk (Čisk) pivo ili Kinnie (Kini), čuveni malteški gorko-slatki gazirani napitak. Za to vreme u pozadini ćete čuti prenos fudbalske utakmice na mateškom jeziku uz šum ventilatora koji se vrti i više tera muve nego što hladi prostor.
Hrana na Malti je veoma ukusna, pod snažnim je uticajem Italije (posebno Sicilije), sa elementima afričke i arapske kuhinje. Dosta je jaka za klimu koja karakteriše ovo ostvro i porcije su izuzetno velike. Maltežani kažu da je to njihova mera, ali ja mislim da je često pola porcije sasvim dovoljno goriva da možete normalno da nastavite da šetate ili plivate po toj velikoj vrućini. Obožavala sam pecivo sa sirom pastizzi, koje je slično našem bureku samo nekako slađe i ukusnije (i masnije). Za ljubitelje ribe, preporučujem riblju supu aljotta (aljota). Veoma je ukusna i puna sveže ribe, škampi i školjki.
Ono što nismo probali, a svakako je malteški, jeste zec kuvan ili pečen uz različite začine. Zečevi se uzgajaju na ostrvu Gozo i svi preporučuju zečetinu kao klasik malteške kuhinje. Za aperitiv su fini kozji sirevi gbejniet (žbejnije), koji se služe uvaljani u biber ili čili. Dosta je slan i jede se najčešće uz čuvene malteške krekere Galletti (malteški proizvod). Pored njega, deo aperitiva je i pasta od suvog pasulja bigilla (bižila), moje omiljeno gastro otkriće. Na kraju, nešto što smo kupili kao suvenir, bez da smo tamo probali, je liker bajtra (bažtra) od ploda kaktusa sa dodatkom začina. Javljam kakav je ukus kada probamo, jako me zanima.
Najmanje atraktivna strana na Malti su mesta koja su nastala za potrebe turizma. Imajući u vidu da su malteški turisti oko 77% Englezi, pojedini gradovi su prilagodili svoju ponudu isključivo njihovim potrebama. Jedno od takvih mesta je Buggiba (Budžiba), gde smo samo jednim prolaskom istovremeno prošli i ubrzani kurs o tome kako turizam menja prostor i stvara ujednačenu, atipičnu ponudu. Slučajno smo došli u to mesto, bus sa plaže Tuffieha (Tufiha) je išao do tamo pa smo društvo i ja pomislili “što da ne” i nadahnuto požurili da nađemo neko malo fino jednostavno mesto gde ćemo probati lokalnu hranu. Brzo nas je otreznila surova stvarnost jer su se u Budžibi ređali pabovi, pivnice, koktel klubovi, fish&chips kiosci, lokali koji nude burgere i “najjeftinije pivo” na ostrvu. Vikanje i uvlačenje u lokale je ovde taktika koja nam se nikako nije dopala, ali smo na kraju završili na centralnom trgu, u restoranu Victoria. Zažmurili smo na ambijent i prekobrojne turiste (što smo i sami u tom momentu bili), pojeli salatu i meze, i brže-bolje nestali sa lica mesta. Ako niste ljubitelj all-inclusive hotela, pabova, burgera i plastičnih igračaka na cetralnom trgu, moja je preporuka da zaobiđete Budžibu u širokom luku.
Malta je neobično mesto, nekako poznato ali uz malteški jezik deluje dosta egzotično. Tradicionalna arhitektura je vredna posete, žuti krečnjak i ravni krovovi su odlike stila koji se sreće u pojasu Mediterana. Uz pesak i prašinu meni je utisak bio kao da sam u Severnoj Africi. Međutim, Malta je trenutno veliko gradilište, tako da velika izgradnja na malom prostoru deluje prenapučeno. Saobraćaj je gust i zaista je previse ljudi na ulicama i danju i noću. Što se tiče javnog prevoza, na redove vožnje autobusa bolje da zaboravite jer bez obzira šta piše na tabli, autobus uvek dolazi u neko svoje vreme. Čak i kada dođe desi se da ne stane na stanici, jer je vozač procenio da je velika gužva unutra. Mislim da vredi posetiti Valetu, Mdinu, Rabat i Gozo, ali ukoliko niste ljubitelj noćnog provoda, novih gusto izgrađenih solitera, gužve i saobraćaja, bolje zaobiđite ostala turistička mesta sa plažama. Ili dođite u proleće ili jesen, verujem da je tada mirnije i da se možete prepustiti svom doživljaju ovog ostrva bez prevelikih smetnji.
