Jesenje panonske vode

Sredina novembra bi trebalo da najavljuje zimu, sećam se pre par godina je vejao sneg kada sam išla kod Peđe na rođendan, stigla sam zavejana do njegovog ulaza i otresala sneg sa čizama i kaputa. Ove godine stvari stoje malo drugačije. Posle prošlogodišnje duge i hladne zime Sunce je odlučilo da nas i dalje časti svojim zracima, onim mekanim, što nas ne teraju da bežimo u hlad nego nas izvlače napolje i nežno dodiruju dok hodajući šuškamo po lišću.

Jednog vikenda, baš ovog galantnog novembra, odvojila sam se od svakodnevice i krenula na put, u Tisakečke (Tiszakécske), panonski gradić u mađarskoj županiji Bač-Kiškun (Bács-Kiskun megye). Kao i većina mesta u geotermalnim vodama bogatoj Panoniji, i ovaj gradić leži na ovim vodama, koje su iskorišćene u svrhe različitih blagotvornih sadržaja. Volim mađarske banje kojih ima u skoro svakom mestu, posebno u Panonskoj niziji (Alföld), Baranji (Baranya megye) i na području Budimpešte. Sve su dobro opremljene i imaju najčešće nekoliko termalnih bazena (temperatura vode je različita, od oko 30 do 40 stepeni celzijusa). U mađarskoj kulturi postoji navika odlaska u termalne bazene i banje, i ovde narod to čini često. Za razliku od naših banja, koje su uglavnom i zdravstvene ustanove, ovde su banje pune mladih ljudi, porodica, parova, kao i starijih, zdravih osoba koji žele da se odmore, opuste ili zagreju u zimskim danima.

Pored termalnih izvora, Tisakečke ima još vode – reku Tisu koja protiče kroz mesto i daje mu onaj rečni šarm, koji mi ljudi iz gradova na reci dobro prepoznajemo.

Pored Tise nalaze se i riblje čarde, a par kotlića se i tada krčkalo, verujem da su to bili ribari koji su koristili poslednje tople jesenje dane da se okupe i pohvale svojim ulovom. Uz Tisu se nalazi i puno malih vikend kuća, trenutno bez ljudi, pretpostavljam da su se vratili u veće gradove gde žive svoje jesenje živote. Dok sam šetala ulicama (od kojih se jedna zove Alaska) Sunce je šaralo po tim vikend kućama, obasjavajući od leta zaostale rekvizite – pokoju ležaljku, ljuljašku, stolicu na rasklapanje. Mogla sam da zamislim letnje scene u dvorištima – porodice sa decom, penzionere koji dremkaju u stolicama uz novine, pse koji trče po dvorištu i šareni lad ispod velikog drveća. Sada su zaključane, i one su se malo umorile od leta i tih silnih gostiju, komšija, rođaka od kojekuda, čekaju prve prolećne dane da im vlasnici udare glanc i osposobe ih za novu sezonu.

Posle šetnje, gledanja u reku i šumu, i maštarenja o slikama iz života vikendaša, krenula sam da se prepustim blagodetima termalnih izvora u hotelu Barack.

Ponekad nam treba baš to – kontakt sa toplom vodom, uranjanje u umirujuću toplinu i zvuk vode koja se sliva sa masažnih tuševa. Još je bolji doživljaj kada jesenje Sunce polako zalazi, temperatura vazduha pada, a ti ulaziš u bazen dok se prijatan talas opuštanja širi tvojim telom. Okolo je sve obojeno zlatom, i drveće i nebo, a po vodi odskaču čarobni odsjaji mekanih sunčevih zraka.

Sa tim osećajem i slikom u glavi shvataš koliko ti treba usporavanje, udaljavanje od svakodnevice, vreme za sebe i oslobađanje od bilo kakvog razmišljanja. Shvatiš kako je taj trenutak jedinstven i koliko si srećan jer je ti je taj dan doneo divne prizore i upoznavanje još jednog posebnog mesta. Misliš i plutaš, dok se ne trgneš jer shvatiš da si skoro zadremao od slatkog umora i slikovitog panonskog jesenjeg dana. A  posle svega, naravno, pala je i jedna šomloi galuška (somlói galuska). Ne znam da li je bilo do mog opuštenog stanja duha i tela, ali sećam se da je bila najbolja od svih koje sam ikada probala.

Ovo putovanje je realizovano u saradnji sa portalom bookiraj.com a pod pokroviteljstvom Tisacoop kompanije.

O Mađarskoj i njenim gradovima sam već pisala ovde i ovde, podsetite se i krenite na putovanje po ovoj lepoj zemlji.