Grad, leto
Ovo leto bilo je dugo i toplo. Provela sam ga u Novom Sadu. Nisam planirala ništa, desilo se svašta. Kada pogledam unazad, čini mi se kao da sam negde putovala. A ustvari sam bila u svom gradu i doživljavala ga na malo drugačiji način.
Na samom početku, dok je sunce tek nagoveštavalo svoju snagu, Nevena me je zamolila da napišem tekst o tome gde jedu lokalci. Bila je to odlična prilika da obiđem mesta gde često navraćam i predstavim ih onako kako ih inače doživljavam. Dok sam pisala tekst, razmišljala sam o tome kako se brzo mogu zameniti uloge domaćin-gost i koliko nam malo treba da pogledamo svoj grad očima posetioca. Tada vidimo sve one lepe stvari i detalje pored kojih često prolazimo u žurbi, ne poklanjajući im pažnju koju zaslužuju.
Pod utiskom pisanja teksta za Nevenin blog i obilaska mesta gde jedemo mi lokalci, dobila sam ideju da ljudima koji dolaze u Novi Sad (hedonistima i ljubiteljima dobrog zalogaja/gutljaja), otkrivam naše gastro kutke i ukuse. Znam da mene to najviše oduševi kada negde odem, a gosti koji dođu u Novi Sad me često pitaju gde mogu da probaju neke naše specijalitete. Od sada, možete me kontaktirati za gastro rute po gradu, kreiraćemo doživljaj zajedno, po vašem ukusu.
Kako je leto prolazilo javila se Marija i predložila da sarađujemo na zajedničkom projektu, u vezi sa lokalnim ljudima i stvaraocima. Bila je to divna saradnja iz koje sam puno naučila, a uskoro vam otkrivamo o čemu se radi. Ova avantura dala mi je uvid u neke nove prostore, ljude i njihov život u našem zajedničkom gradu.
Sa padom temperature intezivirane su i pripreme za našu letnje-jesenju Gozbu. Rad sa Gozba timom me uvek raduje, i pored toga što ume da bude intenzivan, na kraju se sve složi i svaki put sam ponosna kada vidim krajnji rezultat. Ostala su još tri dana do Gozbe u Ciglani, sve je skoro pa spremno, uzbuđenje raste, dogovori se finalizuju, za vikend idemo u Beograd da uz hranu, vino i ambijent upoznajemo nove ljude. 
Leto je i zvanično prošlo. Kad podvučem crtu, bilo je jedno od boljih. Šta jesen nosi, ostaje tek da otkrivam.
Foto: Marija Mandić, Mirko Žarković i Nevena Zelunka Cvijetić.
