All posts in Uncategorized

  • Malteški kontrasti

    O Malti nisam znala mnogo, jedina asocijacija na ovo ostrvo mi je bila Valeta, svetsko kulturno nasleđe i grad koji izgleda kao isklesan u steni. Valeta zaista i jeste takva, sva u žutom krečnjaku, stamena, opasana zidinama, kako kažu najutvrđenija tvrđava Evrope. S druge strane, ona je i grad pun svakodnevnog, običnog života lokalaca koji se prepliće sa životima turista. Grad Valeta deluje kao skrivena oaza, sačuvana od dinamike koja odlikuje ostatak Malte. Tu možete naći uspavane kutke, terase sa kojih se čuju glasovi stanara, prazne klupe, bedeme koji nisu načičkani turistima ili park gde slobodno možete sesti na travu (ako nađete neku senku), jer ne zaboravite da je Malta ostrvo bez mnogo rastinja i zelenila. Stena, pesak i kaktusi, to je otprilike slika ostrvskog pejzaža.

                                                      

                                                          

    Ambijenti slični Valeti nalaze se i u Rabatu i Mdini. Ovi stari gradovi, sa snažnom hrišćanskom tradicijom i ostacima rimskih katakombi deluju potpuno očaravajuće. Šetati ulicama ovih naselja je kao povratak u vreme koje je stalo. Doduše, u Mdini postoje vožnje kočijama koje jure sa turistima starim ulicama. Bat konjskih kopita i glasni uzvici kočijaša za trenutak poremete mir i vanvremenski doživljaj ovog mesta. Kočije su izgleda trend koji kreatori turističke ponude forsiraju u mnogim evropskim gradovima. Generalno mislim da su kočije deo prošlosti i da tamo treba i da ostanu. Konji neka žive na imanjima i uživaju u svom životu i slobodi, a turisti mogu  malo i da izađu iz svoje sedelačke zone komfora i osete podlogu pod nogama.

                   

                      

    Malta, s druge strane, ima svoj život skriven od turističkih tokova. Postoje brojni zalivi gde se nalaze montažne kućice, čak i metalni kontejneri gde lokalci dolaze leti da borave i da se kupaju. Interesantan je taj pejzaž montažnih kuća, sklepanih od starih vrata, prozora i metalnih ograda. Čak su i crkve montažne, kao stare garaže, ali sa uredno oslikanim ikonama i cvetnim motivima. Ove stvari se ne nalaze u brošurama i zato je Malta posebna jer ima tih oaza lokalne svakodnevice, gde ćete videti lokalce potopljene u vodi kako veselo ćaskaju, a posle u istom lokalu gde i oni možete popiti Cisk (Čisk) pivo ili Kinnie (Kini), čuveni malteški gorko-slatki gazirani napitak. Za to vreme u pozadini ćete čuti prenos fudbalske utakmice na mateškom jeziku uz šum ventilatora koji se vrti i više tera muve nego što hladi prostor.

    Hrana na Malti je veoma ukusna, pod snažnim je uticajem Italije (posebno Sicilije), sa elementima afričke i arapske kuhinje. Dosta je jaka za klimu koja karakteriše ovo ostvro i porcije su izuzetno velike. Maltežani kažu da je to njihova mera, ali ja mislim da je često pola porcije sasvim dovoljno goriva da možete normalno da nastavite da šetate ili plivate po toj velikoj vrućini. Obožavala sam pecivo sa sirom pastizzi, koje je slično našem bureku samo nekako slađe i ukusnije (i masnije). Za ljubitelje ribe, preporučujem riblju supu aljotta (aljota). Veoma je ukusna i puna sveže ribe, škampi i školjki.

               

    Ono što nismo probali, a svakako je malteški, jeste zec kuvan ili pečen uz različite začine. Zečevi se uzgajaju na ostrvu Gozo i svi preporučuju zečetinu kao klasik malteške kuhinje. Za aperitiv su fini kozji sirevi gbejniet (žbejnije), koji se služe uvaljani u biber ili čili. Dosta je slan i jede se najčešće uz čuvene malteške krekere Galletti (malteški proizvod). Pored njega, deo aperitiva je i pasta od suvog pasulja bigilla (bižila), moje omiljeno gastro otkriće. Na kraju, nešto što smo kupili kao suvenir, bez da smo tamo probali, je liker bajtra (bažtra) od ploda kaktusa sa dodatkom začina. Javljam kakav je ukus kada probamo, jako me zanima.

    Najmanje atraktivna strana na Malti su mesta koja su nastala za potrebe turizma. Imajući u vidu da su malteški turisti oko 77% Englezi, pojedini gradovi su prilagodili svoju ponudu isključivo njihovim potrebama. Jedno od takvih mesta je Buggiba (Budžiba), gde smo samo jednim prolaskom istovremeno prošli i ubrzani kurs o tome kako turizam menja prostor i stvara ujednačenu, atipičnu ponudu. Slučajno smo došli u to mesto, bus sa plaže Tuffieha (Tufiha) je išao do tamo pa smo društvo i ja pomislili “što da ne” i nadahnuto požurili da nađemo neko malo fino jednostavno mesto gde ćemo probati lokalnu hranu. Brzo nas je otreznila surova stvarnost jer su se u Budžibi ređali pabovi, pivnice, koktel klubovi, fish&chips kiosci, lokali koji nude burgere i “najjeftinije pivo” na ostrvu. Vikanje i uvlačenje u lokale je ovde taktika koja nam se nikako nije dopala, ali smo na kraju završili na centralnom trgu, u restoranu Victoria. Zažmurili smo na ambijent i prekobrojne turiste (što smo i sami u tom momentu bili), pojeli salatu i meze, i brže-bolje nestali sa lica mesta. Ako niste ljubitelj all-inclusive hotela, pabova, burgera i plastičnih igračaka na cetralnom trgu, moja je preporuka da zaobiđete Budžibu u širokom luku.

                         

    Malta je neobično mesto, nekako poznato ali uz malteški jezik deluje dosta egzotično. Tradicionalna arhitektura je vredna posete, žuti krečnjak i ravni krovovi su odlike stila koji se sreće u pojasu Mediterana. Uz pesak i prašinu meni je utisak bio kao da sam u Severnoj Africi. Međutim, Malta je trenutno veliko gradilište, tako da velika izgradnja na malom prostoru deluje prenapučeno. Saobraćaj je gust i zaista je previse ljudi na ulicama i danju i noću. Što se tiče javnog prevoza, na redove vožnje autobusa bolje da zaboravite jer bez obzira šta piše na tabli, autobus uvek dolazi u neko svoje vreme. Čak i kada dođe desi se da ne stane na stanici, jer je vozač procenio da je velika gužva unutra. Mislim da vredi posetiti Valetu, Mdinu, Rabat i Gozo, ali ukoliko niste ljubitelj noćnog provoda, novih gusto izgrađenih solitera, gužve i saobraćaja, bolje zaobiđite ostala turistička mesta sa plažama. Ili dođite u proleće ili jesen, verujem da je tada mirnije i da se možete prepustiti svom doživljaju ovog ostrva bez prevelikih smetnji.

     

     

  • Letnja druženja uz čalabrc

    Letu je kraj. Pravom i ovom kasnijem, miholjskom. Sunce koje smo do sada akumulirali treba da nas greje još najmanje pet meseci, do proleća. Ovo leto mi je ostalo u lepom sećanju, posebno druženja sa gostima koje sam vodila u šetnju Moji ukusi. Šetnje su pale baš u najtoplije letnje dane. U vreme ručka, kada smo se nalazili, skoro nigde nije bilo hladovine, tako da smo skoro jurili ulicama da stignemo do mesta gde nas čekaju oaze sa hranom za degustaciju.

    Read more

  • Selo od vode i tradicije

    Bački Monoštor sam zavolela na prvi pogled. To je selo na severu Bačke, okruženo Dunavom, njegovim rukavcima i barama, i Velikim bačkim kanalom. Smešteno je u samom srcu Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje. Prvi put kad sam bila ovde osećala sam se kao da sam ušla u neki drugi svet, gde vladaju pravila zasnovana na ritmu prirode i poštovanju tradicije. To mi je izgledalo kao suprotnost života u gradu, gde se zbog velike gustine ljudi, zgrada i dešavanja često osećam ubrzano. Uprkos tome što se trudim da usporim tempo, to nekada ne zavisi od mene jer postoje neki zadaci i obaveze koje me čekaju.

    Read more

  • Druženje sa ukusima

    Gastro tura Novi sad-32

    Vreme je za lepe stvari. Za upoznavanje, druženje, hranu i otkrivanje novih mesta. Za susret kultura i razgovore o sličnostima i razlikama. Za ukuse nekima bliske, nekima potpuno nove i egzotične. Ukusi Novog Sada je moj novi projekat, tačnije gastro tura koji sam osmislila u saradnji sa novosadskim ugostiteljima kod kojih često odlazim i gde znam da spremaju dobru hranu. U ponudi je pretežno vojvođanska kuhinja i pića sa ovog podneblja. Tura podrazumeva šetnju po Novom Sadu i degustaciju hrane i pića na pet različitih mesta. Održava se subotom, počinje u vreme ručka i traje između tri i četiri sata. Maksimalan broj ljudi u jednoj turi je osam, kako bismo svi imali kvalitetan doživljaj druženja i hrane.

    Read more

  • Lisabonska (mokra) priča

    0

    Nije istina. Putovanje nikada nema kraj. Samo putnici imaju kraj. A čak i oni mogu produžiti putovanje u sećanju, u pamćenju, u pripovedanju. Kada je putnik seo na pesak plaže i rekao „Nema više šta da se vidi“, znao je da nije tako. Kraj jednog putovanja tek je početak drugog. Treba videti ono što niste prvi put videli, videti ponovo ono što ste već videli, videti u proleće ono što ste videli leti, videti noću ono što ste videli danju, biti na suncu onde gde je ranije pala kiša, videti useve kako bujaju, zreo plod, pomeren kamen, senku koja ne beše tamo prethodni put. Potrebno je vratiti se starim stopama da bismo ih ponovili, i da bismo ucrtali nove puteve pored njih. Potrebno je ponovo započeti putovanje. Uvek.

    Žoze Saramago, Putovanje kroz Portugaliju

    Read more

  • Porto.

    Porto 23

    Na Novi Sad se krajem decembra svakodnevno spuštala magla. To je trajalo nedeljama. Svi smo bili potopljeni u mutni beličasti vazduh i osećala se neka nelagoda. Radovala sam se polasku u Portugal, zemlju koja mi je na mapi „za posetiti“ već dugo vremena. Planski smo, još u avgustu, rezervisali putovanje za zimu, kraj decembra – početak januara, kada je kod nas hladno, mokro, maglovito i zaleđeno. Sa distancom od dve nedelje nakon puta, snegom i ledom koji je prekrio Novi Sad, vidim da je ova odluka bio pun pogodak i dobar način da se preseče zima.

    Read more

  • Jesenje panonske vode

    Shuma

    Sredina novembra bi trebalo da najavljuje zimu, sećam se pre par godina je vejao sneg kada sam išla kod Peđe na rođendan, stigla sam zavejana do njegovog ulaza i otresala sneg sa čizama i kaputa. Ove godine stvari stoje malo drugačije. Posle prošlogodišnje duge i hladne zime Sunce je odlučilo da nas i dalje časti svojim zracima, onim mekanim, što nas ne teraju da bežimo u hlad nego nas izvlače napolje i nežno dodiruju dok hodajući šuškamo po lišću.

    Read more

  • Uvek prvi put

    DSC_3614

    „Baš sam loše spavala“, kaže mi Nevena kada smo se probudile u Peđinom stanu u Beogradu, na dan Gozbe, „razmišljala sam o tome da li će se gostima svideti pasta i da li smo dobro osmislile meni“. Laknulo mi je kad je to rekla, jer sam i ja imala slične misli noć uoči Gozbe. „Da li će gosti voleti mesne kuglice sa bademom i brusnicama jednako kao mi koji smo ih probali i pripremili? Nadam se da će biti dobra kombinacija sa vinom.“ – razmišljam noć pred Gozbu, kad bih već uveliko trebala da spavam. Iako uvek dugo i detaljno planiramo meni, isprobavamo sve pre nego što pravimo, uvek postoji neizvesnost u odnosu na reakcije gostiju i konačan efekat koji će nastati kada se sve složi – dekoracija i prostor, posuđe i hrana, muzika i vino.

    Read more

  • Grad, leto

    IMG_7477

    Ovo leto bilo je dugo i toplo. Provela sam ga u Novom Sadu. Nisam planirala ništa, desilo se svašta. Kada pogledam unazad, čini mi se kao da sam negde putovala. A ustvari sam bila u svom gradu i doživljavala ga na malo drugačiji način.

    Read more

  • LOKAL – mesto na kojem zastanem

    Foto: Mirko Žarković, Jelena Pajić i Miloš Čubrilo

    bajs

    Volim kad od prostora nastane mesto. Tu transformaciju uvek učine ljudi, dovoljno hrabri i odlučni da svoju energiju podele sa drugima. Pisala sam već o nekim takvim mestima i ne mogu da sakrijem radost što se u mom gradu pojavljuju novi ljudi koji žele da stvore nešto lepo, svoje, novo i korisno.

    Read more