Prijateljstvo kao takvo

„Treat your friends as you do your pictures and place them in their best light“ (Jennie Jerome Churchill)

Familija

Tada stvarno nije bilo važno šta će biti sutra. Bilo je važno da imamo pet novih dinara za užinu za kojih možemo kupiti mega index sendvič i napuniti ga pavlakom, majonezom i kečapom. Tada nismo bili gurmani, samo izjelice, ali se nagoveštavalo da će hrana biti važan deo našeg života. Nismo kupovali užinu baš gde i svi, birali smo naša mesto i posebne sastojke o kojima smo raspravljali na času pre odmora.

Veb 7

Razbibriga se prelivala i na naše slobodno vreme, duga lenja popodneva posle škole, serija Man behaving badly, šetnja i otkrivanje grada, praveći se da smo kul i da nam niko drugi ne treba. I ustvari nam nije trebao niko, sami smo krojili zabavu, od priče o filmovima, smišljanja originalnih detalja i odeće, otkrivanja muzike. Pesme koje smo tada otkrili i danas pamtim i ponekad slušam, i onda mi se vraćaju slike koje me podsećaju zašto je to sve bilo važno. A bilo je.

Veb 6

Pesma Connected je odzvanjala noćima dok smo izlazili u klub Atrijum. Važno mi je bilo samo da mi crni šešir od prevrnute kože dobro stoji i da se slaže sa pletenim rukavicama koje sam pronašla u nekoj antikvarnici i kojima sam obožavala da nosim. Nismo puno razmišljali šta će biti, mislili kako smo ugrabili najbolje od života. I jesmo, ugrabili smo jedni druge, rasli smo zajedno, borili se sa tadašnjim problemima, osnažili se da bi do danas bili podrška jedni drugima, kao neka porodica koju smo sami birali.

Veb 5

S vremenom se naše društvo i moj život obogaćivao s novim ljudima, svi su došli i zauzeli svoje mesto spontano, unapređujući i donoseći novi kvalitet. Kako su godine prolazile, tako smo se sve više vezivali, putovali, pa čak i živeli neko vreme zajedno. I ta sećanja i zajedničko vreme zajedno isplela su niti koje nas u sadašnjosti podsećaju na to šta smo prošli i koliko smo povezani. I koliko god daleko da odemo znamo da kada se ponovo okupimo biće nam kao uvek toplo, blisko i veselo.

                     Veb 4       Veb 2

Veb 3Ovo je kratka priča o prijateljstvu, moj osvrt na neke od najdražih ljudi u mom životu. Želim samo da ih podsetim koliko su mi važni. Ustvari mislim da im nikada to nisam rekla, mada verujem da oni to znaju.

Veb 1

 

Šta mislite o ovom postu?_Write your thoughts about this post.
  1. Mali Iv says:

    Uh, Ivana, pustila sam Suede i zavalila se u fotelju dok čitam i gledam vas i razmišljam koliko je genijalno što imaš papiriće sa časove mate i što si sa nama podelila ovih nekoliko slika, mada mi je ona prva i dalje najdraža, iako pola tih ljudi ne poznajem, nekako je sve drago i lepo posebno kada znaš da ste vi inspiracija za onoliko lepe priče kod La. I ovo je bila jedna duga rečenica, ali je neću kratiti sada. :*

    Одговори
    • Ivana Volic says:

      Hehe, imam još gomilu tih papirića, negde sam ih sklonila ‘na sigurno’ pa ih nisam našla kada mi je trebalo za post 🙂 Prijateljstvo jeste inspiracija, uvek, i za priče i za život 😉

      Одговори