Letnja druženja uz čalabrc

Letu je kraj. Pravom i ovom kasnijem, miholjskom. Sunce koje smo do sada akumulirali treba da nas greje još najmanje pet meseci, do proleća. Ovo leto mi je ostalo u lepom sećanju, posebno druženja sa gostima koje sam vodila u šetnju Moji ukusi. Šetnje su pale baš u najtoplije letnje dane. U vreme ručka, kada smo se nalazili, skoro nigde nije bilo hladovine, tako da smo skoro jurili ulicama da stignemo do mesta gde nas čekaju oaze sa hranom za degustaciju.

Vrućina nas je činila tromima i usporenima, imali smo osećaj omamljenosti, kao da nismo baš pri čistoj svesti. Mislim da je to dalo neku posebnu draž našoj šetnji i degustacijama, izgledalo je kao da baš ništa drugo na svetu ne postoji, i da nigde ne treba da stignemo i ništa da radimo, samo da pričamo, guštamo i upoznajemo se.

Ne znam da li je to slučajnost, ali svi gosti koji su došli u šetnju Moji ukusi, bili su ljudi sa kojima bih se i inače rado družila. Amerikanka Rachel i njena prijateljica Andrea bile su divno društvo u šetnji, tako da smo skroz izgubile pojam o vremenu. Iako rođena u Americi, Rachel često dolazi u Srbiju i uživa u otkrivanju (i potvrdi) kvaliteta gastronomskih delicija kod nas. Nutricionistkinja je po obrazovanju, sa porodicom gaji svoje povrće i voće, i predaje na koledžu predmet koji se bavi hranom, njenim poreklom, načinima pripreme i konzumiranja. Razgovor sa njima meni je bio užitak, strast u vezi sa hranom, njenom pripremom i degustacijom odmah nas je spojila. Tokom priče i degustacije, vreme kao da je prestalo da teče.

Druga ekipa gostiju bila je iz Meksika, ali nisu svi bili Meksikanci. Tanja je Beograđanka, matematičarka, koja je išla na usavršavanje u Meksiko, zaljubila se u Herarda, i ostala tamo da živi. Često putuju i obilaze svet, ali vole da dođu u Srbiju i uživaju u atmosferi ovde. Oboje su hedonisti, Herardo kuva i voli vina, Tanja takođe, mada mi je priznala da više voli dobru rakiju. Pored jela meksičke kuhinje, u njihovoj kući se jedu i srpska jela, i piju srpska vina i rakija. Vole da okupljaju ljude i služe im hranu i pića koja donose sa putovanja. Imaju sina Danija, kojem su usadili ljubav, kako prema matematici i prirodnim naukama, tako i prema hrani. Dani kuva i sam pravi svoju testeninu.

Svaki trenutak sa ovakim gostima je zadovoljstvo, divno je kada se razmeni energija, kada uz zalogaje odabrane srpske i vojvođanske kuhinje, uspemo da stvorimo prijateljsku atmosferu, kao da se već poznajemo neko vreme. Nadam se da su i oni uživali, i da im je boravak u Novom Sadu ostao u lepom sećanju.

Foto: Nevena Zelunka Cvijetić (Hleb&Lale) i Ivana Volić (MojaMesta)

Šta mislite o ovom postu?_Write your thoughts about this post.