Gozba u slou moušnu

Fotografije: Sonja Lazukić

a_118

Gozbu smo čekali mesecima, planirali nedeljama. Od neke opšte slike koju je svako za sebe imao u glavi došli smo do slike Gozbe sa lanenim stolnjacima i salvetama, cvećem u teglama, svetlećim lampicama i zastavicama. Sonja i Iv su sve to predložile, reči boho i vintage pljuštale su na sve strane, Nevena i ja smo se oglašavale samo ako je postojala neka dilema – belo ili bež, bordo ili purpurno, latinica ili ćirilica. I tako nedeljama, iskrsavali su detalji, a mi odgovarali kad nas pitaju. Kad nas nisu pitale i samo poslale logo ili dizajn menija padale smo u trans i oduševljeno odobravale.

Nevena je osmislila meni za to veče, pa smo nas dve posle zajedno razrađivale ključne detalje – da li pastrmka ili som, kuskus ili proso? Koliko hlebova je potrebno i da li je namaz od avokada dobro društvo za zapečeni paradajz u rerni?

Tako smo se dogovarale nedeljama, svako je radio svoj deo posla. Vredne Iv i Sonja su se rastrčavale po radnjama u potrazi za stolnjacima, salvetama, kovertama, papirima i ostalim detaljima od kojih je svaki bio brižljivo odabran. Dogovor je bio da na se na dan Gozbe okupimo rano ujutru i krenemo sa pripremama oko hrane, uređenja dvorišta i aranžiranja stolova.

     a_147    a_7

Na dan Gozbe sam se probudila ukočena, steglo me nešto u donjem delu kičme, znate ono kad vas uhvati pa seva kadgod se pomerite. E tako je meni bilo te subote ujutru. Sve je dobilo drugu dimenziju – umesto da sam brzinski pripremala hranu i pomagala oko dekoracija, ja sam sve, sticajem okolnosti, radila polako. Paradajz sam sekla posvećeno, nežno, bademe i pistaće isto tako, sve pazeći na položaj tela kako bih smanjila sevanje u leđima. Avokado sam gulila i blendirala kako nikada do sada nisam, brižno, detaljno i sa pažnjom. Jednakim ritmom sam sekla i moj divni mirišljavi hleb sa starterom. Ribu sam prelivala marinadom od peršuna nežno i usporeno.

a_195

Dan Gozbe je za mene bio jedno pravo usporavanje, kao kada nas savetuju „Sada usporite, uđite u sadašnji trenutak i posvetite mu se“. Sticajem okolnosti sevanja u kičmi i pažnje na pokrete koje pravim, bila sam posvećena svakom trenutku, onako zapravo i potpuno. Na momente, kada sam odlazila da legnem kako bih opružila leđa, slušala sam tišinu sela i blagi žamor mojih Gozbaša koji nameštaju lampice, pomeraju stolove, zveckaju escajgom i tanjirima. I tada bih se osetila divno, udobno smeštena u trenutku, zahvalna što sam deo te ekipe.

      a_164    a_20

Sve smo stigli, zajedničkim snagama. Pola sata pre dolaska gostiju bili smo svi uglancani, mirišljavi, u našoj odeći specijalno odabranoj baš za tu priliku. Kako se približavalo vreme početka, raslo je i uzbuđenje, ali smo nekako osećali da će sve biti kako treba, jer smo mi bili zadovoljni uloženim trudom.

Dvorište je izgledalo predivno, da skačeš do neba i nazad od sreće i radovanja umeću Iv i Sonje. Svi smo priznali da smo očekivali da će Gozba biti lepa, ali baš ovakvu lepoticu niko nije mogao zamisliti. Gosti su polako pristizali, i oni su bili uzbuđeni, nisu se poznavali međusobno, ali je koktel dobrodošlice od soka od zove i džina učinio svoje i ljudi su se našli u upoznavanju i razgovoru. Posle je sve išlo nekako prirodno. Iako su sedeli pored neznanaca (to je bio osnovni koncept Gozbe, da se ljudi pomešaju i razdvoje oni koji su došli zajedno), ljudi su pričali, smejali se i dodavali jedni drugima hranu koja je kružila stolom.

a_218

a_190

Sonja je sedela naspram mene, čitala mi misli i očima mi davala znak da, kao i ja, i dalje ne veruje u čaroliju koju smo stvorili. Uz hranu i priču, veče je proletelo nenadano brzo. Meni je izgledalo kao da je sve prebrzo završeno, toliko sam uživala u svakom momentu i razgovoru.

    dsffe    fsfg

Kada je poslednji gost otišao, počela je kiša, najpre kap po kap, a zatim sve jače, do pljuska. I kiša se sve vreme suzdržavala da nam ne pokvari trud i druženje, pa se samo sručila kada je videla da je sve prošlo kako treba.

Moji bolovi u kičmi su prestali. Posle svega sam znala zašto su se pojavili – da me uspore i dozvole da upijam svaki trenutak i detalj naše prve Gozbe.

Kompletnom ugođaju su doprineli naši prijatelj Vinarija Budimir, Cookies by Rendzi i Small Tree.

Više o Gozbi ćete pronaći na našoj FB stranici.

a_209

Šta mislite o ovom postu?_Write your thoughts about this post.
  1. Aleksandra says:

    Sta mislim o ovom postu? Mislim da ste odradili divnu stvar. A ti si je potpuno autenticno docarala, i sve obrazlozila bas na pravi nacin <3

    Одговори
    • Ivana Volic says:

      Draga Saška, i mi sada sa distance od par dana sve više uviđamo koliko je Gozba bila divna stvar. Moj ugao gledanja je (na žalost ili sreću) tog dana bio malo drugačiji, ali to je sve valjda s nekim razlogom 🙂 Hvala ti na podršci <3

      Одговори
  2. Vesna Nešić says:

    Oduševljeno čekam kraj septembra, nesporazum sa prijateljicom je učinio da ovog puta nisam bila sa vama 🙁

    Одговори
    • Ivana Volic says:

      Draga Vesna, ja se baš radujem da vas upoznam, volim vaše postove i veseli duh kojim odišu (kao i vaši statusi na FBu :)). Sigurna sam da ćemo naći gomilu tema za razgovor. Puno vas pozdravljam!

      Одговори
  3. Delorija says:

    Draga Ivana, sa uživancijom i velikim osmehom čitam vaše postove o Gozbi i gledam fotografije. Prekrasno nam je bilo. Svi su bili nasmejani i opušteni, sve sjajno pripremljeno, sve pohvale. Jedno od najlepše provedenih večeri. :*

    Одговори
    • Ivana Volic says:

      Draga Delorija, da budem iskrena, od početka (još kada ste se prijavili za prvu Gozbu u maju), svi smo imali dobar osećaj u vezi sa vama i jedva smo čekali da vas upoznamo. Iako se nas dve do Gozbe nismo znale ni preko društvenih mreža, bila sam sigurna da ćemo se lako naći u zajedničkim temama 🙂 Jako se radujem što sam upoznale tebe i Mikija i stvarno bih volela da se ponovo vidimo. :*

      Одговори
  4. saša says:

    najnajljubomorniji lajk za ovo druzenje 😉
    pozdrav svima iz zagreba 🙂

    Одговори
  5. Ivana says:

    I evo, danas opet prelistavam postove o Gozbi!
    Divno si sve prenela, taj je dan i trebao biti u slou moushnu, da sto vise traje! Jako mi je drago da smo i mi bili deo ovog druzenja! :*

    Одговори
    • Ivana Volic says:

      Jeste, Gozba je kao stvorena za slou moušn, i metaforički i bukvalno kada ti se ukoče leđa kao meni 🙂 Ovo je bio divan početak leta i najava za dalje povezivanje srodnih duša 😉

      Одговори
  6. Danka says:

    Rekoh to i kod Sonje i kod Lalice, preponosna sam na vas! Sjajno i ljupko, do ludila!

    Zagrljaj.

    D.

    Одговори
  7. dragana says:

    nestvarni ste :))) tek sam sad pročitala sve Gozbe, pregledala sve blogove i sve priče… i stvarno sam oduševljena 😉 samo tako nastavite!

    Одговори